utorak, 4. kolovoza 2015.

General Ivan Tolj : Duša Hrvata


Ja sam roditeljica i hraniteljica. 
Ja sam tvoja ljubav: djevojka i 
zaručnica, žena i vjernica. 
Ja sam ratnica, mučenica, uznica 
i patnica: brojim korake po rubu 
i strepim da se ne polome niti
između biti i sniti. Između 
opstati i nestati, jer ja sam 
java i san naše plovidbe što zori
i čeka da na pladanj jesenske 
gozbe padne jednom sve što se 
sijalo: nad čim se bdjelo i sve 
što se moglo i smjelo...

Ja sam to nagnuće. Nevidljiva
slutnja, bljesak i visina. 
Tvoja misao i tvoja dubina. 
Sjećanje i pjesma koju ruka 
zapisuje dok me raspinju i 
dok ostavljam crveni trag 
ljubavi i krvi. Ja sam kruh
što se mrvi dok domahuješ, 
odmahuješ životu. Dok se 
žalostiš, raduješ. Dok boluješ, 
sumnjaš i samuješ. 

Ja sam tvoj Ne i tvoj Da. 
Tvoj Kako, Gdje i Što. 
Tvoja blizina i onda kad 
misliš da me nema. Ja i tad 
lebdim između tebe i visina. 
Tebe i mraka. Tebe i dubina. 

Sve sam tvoje: tvoja davnina. 
Tvoj krvotok, tok koji se 
ulijeva u Rijeku Neprolaza. 

Ja sam tvoje jastvo. Ja sam 
ljudskost, bratstvo i tvoje 
hrvatstvo: korablja tvojih 
kraljeva i vila tvoga mora. 

Ja sam neuništivi dio tebe
satkan od niti koje povezuju: 
vezuju i obvezuju. Tvoja 
silina i tvoja milina. Tvoj 
mir i nemir. San i nesanica. 
Sapetost i propetost. 

Ja sam tvoja zemlja, tvoje 
rijeke, tvoje nizine, tvoje 
more i tvoje gore: šum, žubor, 
huk i jauk. 

Ja sam tvoj Kaj, Ća i Što. 

Tvoj jezik, tvoje tijelo, 
duh, grob i spomenik. 
Ja sam Jedina
koju se ne zaboravlja: 
amanet, oporuka, znamen
i Amen.

Nema komentara:

Objavi komentar