Buduće srpske majke

Ratko Mladić - Sude mi

БОЈАН МИЛАНОВИЋ - ПЕСМА о генералу РАТКУ МЛАДИЋУ

Генерале Ратко Младићу
Сав те народ носи у срцу
Ти си река ти си планина
Чисти извор као Истина

Ноћ се сада зором назива
Док нам тама земљу прекрива
Бела зоро бела голубице
Кад ћеш доћи да нам вратиш сне

Генерале, Генерале
стојим ту у сутону
Генерале, Генерале
вреле сузе очи раздиру

Тешке сузе тешке године
Немам драге да јој завет дам
Стојим ту сам на раскршћу
Путоказ у танку линију.

Ко нам је то срећу узео
Ко нас је у сумње завео
Ко од брата ствара душмана
А душмана братом назива

Ко Истину претвара у лаж
А од лажи да је Истина
Историју ко нам изврће
Да чинимо увек исте греке

Генерале, Генерале
многе ноћи још ће сванути
Генерале, Генерале
док не сване бела зорица.

Сјај у тами царе Лазаре
Обилићу један у мајке
Карађорђе љуто гвожђе
Ој војводо Синђелићу
Свети Саво семе вечности
Ој владико мудри Николају
Арчибалде Рајсе слава ти

Краљу Петре дико народни
Хајдук Вељко велики
Живоине ( Мишић) војводо храбри
Ој Гаврило славни Принципе
Мили сине Босне поносне.

Генерале, Генерале
многе ноћи још ће сванути
Генерале, Генерале
док не сване бела зорица.

Генерале, Генерале
ал једном ће ипак сванути
Генерале, Генерале
Генерале, Генерале
сав те народ носи у срцу.

Ranka Srdić, srpska pjesnikinja, jebeš sve ostalo

Pesma majci Ratka Mladića (ne, ozbiljno)

Majko stara, na zemlji vječita,

roditeljko Ratka ponosita,

divni cvete iz ludog vremena, bijaše li vila ili žena!

Hvala što si srpstvu darovala u novome dobu đenerala!

Mučenice rasijanog jata, sa trnovim vijencem oko vrata!

Na svake te život bac'o muke i bez muža osta i unuke.

Bez prvijenca sina Milivoja velika je, majko, tuga tvoja!

Najposlije, hercegova kćeri, i tvog Ratka gone svjetske zvjeri.

Hoće sa njim do haškog zatvora što branio srpstvo od ponora.

Međ' rodilje ti ženo najviša, po oblaku poznaje se kiša.

Kad si Ratka pod pasom nosila, na Mišića da li si mislila!

Il' je kum sudbu prorekao kad je ime značajno mu dao?,

pa on stasa u prvog vojnika i zaduži djela od pjesnika!

Ne počinuti prirodno, mila, za sinom te tuga umorila.

Otišla si tiho u legendu, a kako je bilo tvome čedu!

Nije mog'o na ukop ti doći, ??? su rodnog kraja noći.

Od domaćih i stranih šakala srce mu je tuga iskidala.

U očima suze zastajala, zamišlj'o je Kasindol i Pale,

Treskavicu i Božanoviće, đe z' života pio rajsko piće.

Tvoje oči kako ga željaše i rodbinu što u sanduk staše.

Ko je dijete i ko majku ima osjeć'o je nože u grudima

i žalostan bio toga dana kada tvoja bijaše sahrana.

Silan sprovod, ali sinak hvali da na 'ladno čelo cjeliv stavi.

Jedno drugom grijehe da oprosti, da počinu lakše tvoje kosti.

Pazi, majko, sad sa neba sina i zametni pute dušmanima.

Blagosloven plod utrobe tvoje, žalostan je ko ne voli svoje!

Sinom kitiš strune od gusala, tebi vaskrs, a gospodu slava.

(Ova kreatura je clanica gradske komisije za kulturu Novog Sada. KOMENTAR SA JUBITA, NEAUTORIZIRANO)

I još za časnu srbadiju... koja bere borovnice.

Ratko Mladić izbačen sa suda

Ratko kao mladić